Zdrav život

[Br.Rebel]

Bolje biti zdrav sa manjim prihodima,nego bogat i bolestan. Radio sam u respektabilnoj korporaciji gdje je svatko na tabletama,dobra zarada ali puno bolesti sa razorenim obiteljima. Kome to treba? Klassen je radio u korporaciji koja je zapošljavala 10 000 ljudi,kazao kako je jedva čekao što je otišao,ne možeš to izdržat. Depresiju su stvorile korporacije i bolesna utrka za profitom što vodi u propast.

Moramo reći ne velikim korporacijama a da obiteljskim biznisima. Tako su živjeli i opstali naši preci.  Menoniti nam trebaju biti uzor kako je moguće imati zdravu zajednicu sa skromnim prihodima bez oboljenja. Čitao sam Stoddarda "Revolt protiv civilizacije",radili su neovisna istraživanja i na kraju je ispalo kako su ljudi koji žive u ekstremnim uvjetima na planinama imali veću inteligenciju od onih sa diplomama što nas dovodi do zaključka kako najbogatiji nisu najpametniji.

Hrpa bogatih se drogira,pretilo,žive izuzetno nezdravo pa će ih sam prirodan odabir (selekcija) kazniti zbog toga. Čemu biti taoc takvih idiota koji potroše svoju teško stečenu djedovinu,rad svojih predaka i izdaju generacije u evolucijskoj shemi? Najveća kazna ih je natjerati na fizički rad kojeg obavljaju i oni najpametniji oko svojih okućnica.

[Fortem]

Свеж ваздух и сунчева светлост — природни ,,антибиотици"

КАДА су половином 20. века научници тек открили антибиотике, лекари су се надали да ће ови нови лекови искоренити неке болести. У почетку се чинило да ће антибиотици испунити њихова очекивања. Међутим, широка примена антибиотика довела је до тога да су се развиле бактерије отпорне на њих.

У потрази за новим средствима против инфекција, неки научници се поново окрећу методама контролисања болести које су се користиле у прошлости. Једна од њих је излагање сунцу и свежем ваздуху.

Лекција из прошлости

Енглеска је имала неколико заговорника лековите моћи сунца и свежег ваздуха. Доктор Џон Летсом (1744-1815) преписивао је боравак на морском ваздуху и сунцу деци која су патила од туберкулозе. Хирург Џорџ Бодингтон је 1840. приметио да међу онима који су радили на отвореном, попут фармера, земљорадника и пастира, углавном није било оболелих од туберкулозе. С друге стране, они који су већи део свог времена проводили унутра били су подложнији овој болести.

Флоренс Најтингејл (1820-1910), британска медицинска сестра, постала је позната због новина које је увела у неговање британских рањеника током Кримског рата. Она је поставила питање:

,,Да ли кад уђете у нечију спаваћу собу [...] током ноћи или ујутру пре него што се отворе прозори приметите како је ваздух тежак и устајао?" Препоручивала је да ваздух у пацијентовој соби буде свеж као и напољу, али да пацијенту при томе не буде хладно. Затим је додала: ,,На основу свог скромног мишљења закључила сам да је одмах након свежег ваздуха пацијенту потребна светлост [...] Ту не говоримо о било каквој светлости, већ о директној сунчевој светлости." У то време, многи су такође веровали да је и изношење постељине и одеће на сунце доприносило здрављу.

Иако је од времена Флоренс Најтингејл наука напредовала, модерне студије су дошле до сличних закључака. Примера ради, једна студија спроведена у Кини 2011. године открила је да су пренатрпани студентски домови са слабом вентилацијом ,,повезани с повећаном стопом респираторних инфекција".
Светска здравствена организација (СЗО) се слаже да је природна вентилација, која подразумева протицање спољашњег ваздуха кроз зграду, важна за контролу инфекција. У складу с тим, упутства која је СЗО издала 2009, препоручују такву врсту природне вентилације као ефикасну меру за смањење ризика од инфекција у медицинским центрима. *

'Све је то у реду', могли бисте рећи. 'Али постоје ли неки научни докази за све то?' Како сунчева светлост и ваздух спречавају инфекције?

Природна дезинфекциона средства

Истраживања спроведена у просторијама Министарства одбране Велике Британије пружила су неке одговоре. Научници су покушавали да утврде колико би дуго ваздух остао загађен уколико би изнад Лондона експлодирала биолошка бомба напуњена опасним бактеријама. Да би одредили одрживост патогених организама који се налазе у ваздуху, истраживачи су микроорганизме ешерихије коли наређали на паукову нит и изложили их свежем ваздуху. Експеримент је изведен током ноћи, пошто је познато да сунчева светлост убија ове бактерије. Какви су били резултати?
Око два сата касније, скоро све бактерије су биле мртве. Па ипак, када су бактерије биле на истом месту и на истој температури и влажности ваздуха, али у затвореној кутији, већина је остала жива и након два сата. Зашто? Бациле очигледно убија нешто што се налази у свежем ваздуху. Овај такозвани фактор свежег ваздуха није јасно идентификован. Па ипак, истраживачи указују на извесни састојак који се природно налази у свежем ваздуху и ,,делује као природно дезинфекционо средство против патогених организама и бацила који вребају из атмосфере".
Сунчева светлост такође има дезинфекциона својства. Часопис Journal of Hospital Infection објашњава да ,,већина микроба који изазивају инфекције које се преносе ваздухом не подноси сунчеву светлост".

Можда ћете сада имати још више разлога да излазите напоље како бисте уживали у сунцу и свежем ваздуху. Сигурно ће вам то користити.

[Fortem]

Hrana koju jedemo može da reprogramira naše gene

Ljudi obično misle o hrani kao o kalorijama, energiji i hranljivim materijama. Međutim, najnoviji nalazi naučnika ukazuju da hrana takođe ,,razmenjuje poruke" sa našim genomom – genetskim planom koji usmerava način na koji naše telo funkcioniše na ćelijskom nivou.

Komunikacija između hrane i gena može uticati na vaše zdravlje, fiziologiju i dugovečnost. Ideja da hrana prenosi važne poruke genomu životinje je u fokusu polja poznatog kao nutrigenomika.

Ovo je disciplina koja je još uvek u povoju i mnoga pitanja ostaju obavijena velom tajni. Ipak, kako navodi dr Monika Das, vanredni provesor molekularne, ćelijske i razvojne genetike na Univerzitetu u Mičigenu, istraživači su već dosta naučili o tome kako određene komponente hrane utiču na genom.

Profesorka Das je molekularni biolog i bavi se istraživanjem interakcije između hrane, gena i mozga, pokušavajući da bolje razume kako hrana utiče na našu biologiju. Smatra da bi napori naučnika da dešifruju ovaj prenos informacija mogao jednog dana da dovede do zdravijeg i srećnijeg života za sve nas.

https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/2523/nauka/4722895/hrana-koju-jedemo-moze-da-reprogramira-nase-gene.html

[Fortem]

[Fortem]

Šta je organska proizvodnja?

Organska proizvodnja je sistem održive poljoprivrede koji se bazira na visokom poštovanju ekoloških principa.

Poljoprivreda, kao najvažnija i strateška privredna grana, ima za cilj proizvodnju kvalitetne i zdravstveno-bezbedne hrane. Međutim, svedoci smo da je prekomerna, nekontrolisana, često i nestručna upotreba sintetičkih sredstava za zaštitu i đubrenje u proizvodnji hrane ugrozila njenu bezbednost i kvalitet, zdravlje ljudi i životinja, kao i prirodne cikluse neophodne za opstanak života na zemlji.

https://nationalgeographic.rs/zuti-okvir-2021/a28222/Sta-je-organska-proizvodnja.html

[Fortem]

Šta kaže nauka o - sve popularnijoj - nordijskoj ishrani?

Važno je ograničiti prerađenu hranu koja, između ostalog, može povećati količinu slobodnih radikala u telu. To može dovesti do mnogih bolesti, uključujući maligne tumore. Takođe je važno ograničiti, odnosno potpuno izbaciti iz ishrane slatkiše, koji su izvor lako svarljivih ugljenih hidrata i zasićenih masnih kiselina. Slatkiši, ako preterujemo, izazivaju kardiovaskularne bolesti, uključujući aterosklerozu.

https://nationalgeographic.rs/nauka/medicina-i-psihologija/a38820/Nordijska-dijeta.html