Шта читате?

[Fortem]

Doba nadzornog kapitalizma

,,Inventivno, nenadmašno (...), ne sme se propustiti. Dok bauljamo po mraku trudeći se da nazremo obrise ove digitalne ere, Doba nadzornog kapitalizma jasno nam pokazuje kako ova poslednja revolucija menja našu privredu, politiku, društvo – i život."

– Financial Times

Ova knjiga veoma ubedljivo govori o nastanku potpuno novog oblika kapitalizma, a to je ,,nadzorni kapitalizam" koji se je zasnovan na tekovinama tehnološke revolucije gde su podaci postali najskuplja ,,roba". Autorka ispituje uticaj tehnološkog napretka kako na ekonomiju i politiku, tako i na psihologiju ljudi. Šošana Zubof veoma hrabro progovara o zloupotrebi podataka kao mašineriji za pravljenje novca, sa jedne strane, ali i kao o važnom psihološkom procesu, s druge strane, u kojem je moguće ne samo ući u nečije misli, već ih je moguće i transformisati. Doba nadzornog kapitalizma otkriva svet u kom korisnici tehnologije više nisu klijenti, nego sirovina za obradu u potpuno novom industrijskom sistemu. Naomi Klajn za ovu knjigu kaže da ,,svako treba da je pročita radi svoje digitalne samoodbrane". Svrstavaju je u visoko društvo u kom su Privreda i društvo Maksa Vebera, Bogatstvo naroda Adama Smita i Kapital u XXI veku Tome Piketija.

***

Kao plod obimnog istraživanja, ovo je uzbudljiva hronika nastanka nadzornog kapitalizma i njegovog pogubnog dejstva na naše društvo. (...) Nema mnogo ovakvih knjiga, čijem se vođstvu možemo prepustiti na dugom, mukotrpnom putu razumevanja.

– Džejkob Silverman, New York Times Book Review

Do sada najambiciozniji pokušaj da se stvori šira slika i da se objasne posledice digitalizacije koje danas, kao pojedinci i građani, osećamo na sopstvenoj koži. (...) Nastavlja putem koji su utrli Adam Smit, Maks Veber, Karl Polanji i – zašto ne reći? – Karl Marks. (...) Ako ne ukrotimo novog kapitalističkog mutanta koji hara našim društvima, sami ćemo biti krivi jer nam neznanje više ne može biti izgovor. Knjiga koja otvara oči.

– Džon Noton, Observer

Nemilosrdna i šokantna priča o tome kako ključni akteri zanemaruju, ismevaju i, na kraju, osujećuju svaki pokušaj države da ih zauzda.

– Katrina Galiver, Times Literary Supplement

Ako se značaj knjige ocenjuje po tome koliko uspešno opisuje savremeni svet i koliko ima potencijala da taj svet promeni, onda bi, po mom mišljenju, ovo mogla biti najvažnija knjiga objavljena u ovom veku.

– Zejdi Smit

[Fortem]

Nadam se uskoro srpskom izdanju. Ako ništa barem možemo uživati u ovom tekstu.

Поред своје импресивне економске и географске величине, меке моћи својих културних индустрија, огромног нуклеарног арсенала, САД су у последње две деценије дошле до новог и веома снажног извора утицаја – контроле ,,подземних" раскрсница глобалних дигиталних и финансијских комуникационих мрежа.

У недавно објављеној и већ нашироко цитираној књизи: ,,Подземна империја – Како је Америка користи светску економију као оружје" (Underground Empire: How America Weaponized the World Economy), Хенри Фарел и Абрахам Њумен детаљно анализирају све интензивнију праксу Вашингтона да шпијунира и санкционише страна предузећа и државе, како ривале, тако и савезнике.

Кључни датум је 11. септембар 2001, када се десио терористички акт који је подстакао САД да виталне путеве светске економије и интернета претвори у оруђе доминације над иностраним ентитетима, тиме олакшавајући основни циљ Беле куће – одржавање глобалне супремације.

Ко контролише подземне раскрснице глобалних дигиталних и финансијских мрежа?