Nauka, umetnost, filozofija...

[Fortem]

Moram samo napomenuti da je Hipatija mučki ubijena od strane hrišćana na ulicama Aleksandrije i da je odmah nakon toga zapaljena i Aleksandrijska biblioteka.
Napad na Hipatiju se desio 415. godine na ulicama Aleksandrije. Razbesnela rulja pristalica aleksandrijskog patrijarha Kirila, predvođena Petrom Čitačem, skinula ju je sa kola u prolazu, svukla je do gola, odvukla do obližnje crkve i divljački iskasapila.

Prva velika naučnica u istoriji – Hipatija, lepotica i harizmatični predavač

Hipatija je prva velika naučnica koja je ostavila traga u istoriji. Smatra se i da je bila poslednji veliki erudita koji je radio u Aleksandrijskoj biblioteci.

Žene iz siromašnijih porodica učile su samo da čitaju i pišu, ali Hipatija je bila kći čuvenog naučnika i dobila je veoma široko filozofsko i matematičko obrazovanje. U to vreme devojke iz više klase obrazovale su se od rođenja. Do sedme godine za obrazovanje su bile zadužene dadilje, koje su ih učile kako se pravilno govori. Devojčice su učile napamet poučne priče i analizirale ih. Od sedme godine učile su jezike i pravila ponašanja elite. U ranoj adolescenciji izučavale su gramatiku i veštine elokventnog izražavanja.

Izučavajući gramatiku, Hipatija je razumevala i učila klasični grčki, a u delima koja je čitala pojavljivali su se junaci – istorijske ličnosti visokog morala. Ona je pisala o njima i tako postajala dobar analitičar i kritičar. Retorika je bila uglavnom rezervisana za dečake, jer bi devojčice do tinejdžerskog doba obično odustajale od daljeg obrazovanja, ali ne i Hipatija. Dalji put obrazovanja bio je za nju isti kao i za dečake – proučavanje astronomije, geometrije, aritmetike i dela Aristotela i Platona. Učenje je bilo intenzivno. U to vreme nije bilo formalnih diploma, ali postoje zapisi da je Hipatiji u Atini pripao lovorov venac koji su dobijali samo najbolji učenici. Kada se vratila u Aleksandriju, uvek je u javnosti nosila taj venac, uz belu odoru.

Smatra se da je napisala značajne komentare o Diofantovoj Aritmetici i Apolonijevim presecima kupe, koji se i danas proučavaju. Bila je lepotica i harizmatičan predavač i njena predavanja u svečanoj sali Akademije bila su uvek veoma posećena. Slušaoci su dolazili iz Rima, Atine i drugih velikih gradova.

Njeni neprijatelji, koji su bili i neprijatelji njenog dobrog prijatelja Oresta, počeli su iz zavisti da šire glasine da je veštica i da baca crnu magiju na stanovnike grada. Jednog dana 415. godine rulja je nasrnula na nju, pretukla je i uvela u hram, tu su je delićima kamenja i cigala masakrirali, a zatim i razbacali delove njenog tela i spalili ostatke. Nedugo nakon ovog događaja uništena je Aleksandrijska biblioteka. Mnoga važna dela tog vremena zauvek su nestala. Ubistvom Hipatije i uništenjem Aleksandrijske biblioteke stavljena je tačka na veoma napredni civilizacijski period.

https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/2523/nauka/4836444/prva-velika-naucnica-u-istoriji--hipatija-lepotica-i-harizmaticni-predavac-.html

[Fortem]

https://youtu.be/n1mwZrVJ-TI

[Fortem]

Osam decenija od smrti Nikole Tesle – gospodara munja, genija koji je osvetlio svet

Na Božić pre 80 godina umro je Nikola Tesla. Jedan od najblistavijih umova sveta. Preduzetnici i vrhunski svetski pronalazači današnjice vide Nikolu Teslu kao pokretača novog doba elektriciteta, radija i robotike, pronalazača nad pronalazačima.

https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/471/svet-poznatih/5080399/nikola-tesla-godisnjica-smrti-izumi-zivot.html

[Fortem]

Na koje tehnološke trendove treba obratiti pažnju tokom 2023.

Tehnolgije se toliko brzo razvijaju da je teško ispratiti novitete i na nedeljnom nivou. Ipak, izvesno je da će pojedine oblasti već u ovoj godini preuzeti dominaciju

https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/1882/tehnologija/5075155/tehnoloski-trendovi-2023.html

[video width=480 height=380]

https://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2023/01/01/21236200/tehnologija-010123.mp4

[Fortem]

Naučnica otkriva tajne genetike – kako okruženje utiče na naše gene i osobine...

Kako se prenose nasledne osobine, da li i kako okruženje utiče na naše gene i osobine, kako geni utiču na fizičko, a kako na mentalno zdravlje.

Svetski priznata naučnica Milka Sokolović kaže za Nova.rs od čega zavisi koje ili čije osobine će da prevagnu u našem DNK lancu, tj. koje su mamine, a koje tatine.

,,Osnova za sve ono što nas čini nama leži u naslednoj informaciji u molekulu DNK, spakovanom u ćelijskom jezgru, ili nukleusu. Nasledna informacija je zapisana u vidu poruka, ili gena, ispisanih slovima koje zovemo nukleotidi, ili baze. Redosled nukleotida u našim genima je ono što od trenutka oplođenja skicira obrise našeg života", kaže Sokolović, generalna direktorka Evropske alijanse za javno zdravlje (EPHA), koja je diplomirala biologiju na Univerzitetu u Beogradu i ima doktorat sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Amsterdamu.[/size]

https://n1info.rs/vesti/naucnica-otkriva-tajne-genetike-kako-okruzenje-utice-na-nase-gene-i-osobine/